AGILITI PRAVILNIK


A. OPŠTE ODREDBE

Nacionalne kinološke organizacije (NKO) su pozvane da promovišu AGILITY ideal i pravila određena od strane FCI-a.

B. F.C.I. AGILITY PRAVILA

Međunarodna/Nacionalna
Osnovna svrha FCI pravila je da se postave standardi za međunarodna takmičenja, koja će se koristiti da regulišu međunarodna takmičenja, vodiče za sudije i standard opreme.
Nacionalne kinološke organizacije treba da ih koriste kao osnovu za postavljanje svojih pravila i propisa, koji se mogu razlikovati samo iz potrebe prilagođavanja lokalnim uslovima.
FCI agiliti pravilnik i Preporuke za suđenje i Standard opreme se moraju primenjivati na svim FCI i međunarodnim događajima.

UVOD

Agility je kinološko takmičenje u kojem mogu da učestvuju svi zdravi i fizički sposobni psi.
Cilj agility-ja je da psi, savladavajući različite prepreke na stazi, pokazuju i unapređuju svoju inteligenciju, vodljivost i spretnost.
Suština agility-ja je u vaspitnoj i sportskoj aktivnosti koja doprinosi boljoj prilagođenosti psa njegovom okruženju. Ovaj sport zahteva dobar odnos između vodiča i psa te za krajnji cilj ima njihovo savršeno razumevanje. Stoga je neophodno da takmičari imaju elementarne osnove vaspitanja i poslušnosti.

KATEGORIJE

Na međunarodnim takmičenjima, postoje tri kategorije:
S (Small): psi manji od 35 cm mereno u grebenu
M (Medium): psi viši od 35 cm, a manji od 43 cm u grebenu
L (Large): psi viši od 43 cm mereno u grebenu

Dodatak: Psi mogu učestvovati u samo jednoj kategoriji. Preporučeno je da se visina psa u S i M kategoriji upiše u radnu knjižicu. Sudija odobren od strane NKO meri psa i potpisuje izmerenu visinu u radnoj knjižici.

STAZA (PARKUR)

Staza se kreira koristeći što više tipova mogućih raspoloživih prepreka koje svojim redosledom i položajem određuju njen oblik te stepen težine i brzinu. Psi stazu treba da pređu unutar unapred određenog vremena savladavajući prepreke po zadatom redosledu. Svaka staza treba da zahteva balans veštine i brzine.

1. OPŠTI DEO

  • Potreban prostor za ring mora biti najmanje 24 x 40 metara. Unutar tog ringa, prostor gde će se postavljati agility staza tj. parkur mora biti najmanje 20 x 40 metara. Ako se na istom prostoru postavljaju dve staze, one moraju biti međusobno razdvojene ogradom ili udaljene oko 10 metara.
  • Dužina staze može biti od 100 do 220 metara i ovisno o razredu može imati 15-22 prepreke, od kojih najmanje 7 mora biti preskočnih (visinska prepona, zid, guma). Standardni set prepreka za takmičenje mora imati najmanje 14 visinskih prepona.
  • Minimalna distanca između uzastopnih prepreka, putanjom psa, je 5m (4m u S). Maksimalna razdaljina između uzastopnih prepreka, pravom linijom, je 7m. Obe razdaljine treba da budu izmerene od tačke na kojoj pas napušta prepreku do tačke na kojoj pas stiže do sledeće prepreke. Za visinske prepreke to je centar prečke. Za tunel, zone, slalom itd, to je pretpostavljeni ulaz/izlaz sa prepreke.
  • Vodič mora imati mogućnost proći s obe strane svake prepreke, mora postojati minimum 1m razdaljine između svih prepreka ( sa izuzetkom tunela ispod A prepreke ili mosta).
  • Slalom, guma, zid i meki tunel, se mogu naći samo jednom u toku staze.
  • Meki tunel, dvostruka prepona, guma i dužinska prepona moraju uvek biti postavljeni tako da omogućavaju psu pravolinijski ulaz na prepreku. Izlazna linija iz mekog tunela ka sledećoj prepreci takođe mora biti pravolinijska.
  • Dvostruka prepona se ne sme koristiti na Agiliti/Jumping 1 stazama.
  • Prva prepreka na stazi mora da bude jednostruka visinska prepona. Poslednja prepreka na stazi mora da bude visinska prepona (jednostruka ili dvostruka).
  • Dvostruka prepona (koja se savladava u jednom skoku) ima maksimalnu širinu od: S: 30 cm.; M: 40 cm.; L: 55 cm.


  • 2. OBLIK STAZE

    Dizajn staze se u potpunosti ostavlja sudiji na maštu, ali prirodno vođena strana se mora promeniti najmanje dva puta.
    Dobro smišljena staza mora psu omogućiti da se kreće lako i tečno. Krajnji cilj prilikom postavljanja staze je da se uravnoteži kontrola nad psom, izbegavanje grešaka prilikom savladavanja prepreka i brzina kretanja psa na stazi
    Iz pozicije postavljenih brojeva mora biti jasno sa koje strane pas treba da savlada prepreku (sa izuzetkom tunela u obliku slova U kod koga broj može biti postavljen u sredinu i tako označiti da se prepreka može savladati sa bilo koje strane).
    Pre početka takmičenja sudija proverava da li prepreke koje će se upotrebiti odgovaraju FCI propisima. Sudija sastavlja skicu staze koju predaje organizatorima. Organizator na osnovu skice postavlja prepreke.
    Sudija nadzire slaganje staze i pre početka meri tačnu dužinu staze.
    Staze moraju biti sastavljene koristeći se preprekama po FCI pravilima. Tokom osmišljavanja staze sudija je slobodan da iskoristi one prepreke koje on smatra potrebnim. Sledeće prepreke treba da su na raspolaganju sudiji:
    14 običnih visinskih prepona sa prečkama, 1 guma, 1 zid, 1 most, 1 A prepreka, 1 klackalica, 1 slalom, 1 dužinska prepona, 3 tvrda tunela, 1 meki tunel. Dozvoljeno je korišenje električnih pokazatelja za zone.

    Razlika između A1, A2 i A3 staza treba da je u: dužini staze i njegovoj zahtevnosti i zahtevanoj brzini.
    Opšte je pravilo da se raspored prepreka iz trke u trku menja jer tako tok staze psu ne postaje navika.

    3. ODVIJANJE TAKMIČENJA

    Na prostoru za takmičenje nije dozvoljeno vežbanje, ali će pre nego što trka počne vodičima biti dozvoljeno da bez pasa pregledaju stazu . Pre početka takmičenja sudiji je dozvoljeno da okupi takmičare i da tačna objašnjenja o pravilima odvijanja takmičenja kao što su standardno vreme, maksimalno vreme, kriterijum ocenjivanja.

    a) Odredjivanje standardnog vremena (SV)
    Na velikim međunarodnim takmičenjima (uključujući AWC, EO, JAEO, CACIAg), SV se određuje tako što se uzima vreme najbržeg psa sa najmanje grešaka i na njega dodaje +15% i zatim zaokružuje na najbližu celu sekundu.
    Na ostalim takmičenjima, osnovni kriterijum za određivanje standardnog vremena je odabrana brzina kretanja na stazi u m/s. Pri odabiru brzine treba uzeti u obzir nivo takmičenja, težinu staze kao i podlogu po kojoj će pas trčati.
    Standardno vreme za stazu (u sekundama) se dobija deljenjem dužine staze (u metrima) brzinom (u m/s). Primer: Za stazu dužine 160 m i izabranu brzinu 4,0 m/s SV će biti 40 sekundi (160:4,0)

    b) Određivanje maksimalnog vremena (MV)
    Maksimalno vreme se dobija tako što se dužina staze podeli sa 2.0 m/s za agiliti trke, odnosno 2.5 m/s za jumping trke.

    c) Odvijanje trke
    Vodič sa psom dolazi do starta te ga ostavlja iza startne linije, bilo u sedećem, ležećem ili stojećem položaju. Vodič ne sme da započne trku sa psom pre nego što je sudija dao signal da je spreman. Otkopčava povodnik i skida ogrlicu. Nošenje ogrlice ili bilo kog drugog dela opreme na psu, za vreme takmičenja, zbog sigurnosnih razloga, nije dozvoljeno. Za vreme trke vodič ne sme da ima ništa u rukama.
    Vodič, pre starta, sme da zauzme po želji odabrano mesto na stazi. Vodič daje psu znak da krene nakon sudijinog signala. Merenje vremena počinje onog trenutka kada pas pređe startnu liniju.

    Početak trke na Svetskom prvenstvu:
    Kada sudija da vodiču signal da je spreman, vodič ima još 15 sekundi da krene sa trkom – posle tog vremena trka započinje automatski.

    Za vreme trke dozvoljeni su verbalni i vizuelni signali.
    Vodič mora da pazi da pas prepreke savlada zadatim redosledom bez da dodiruje psa ili prepreke. Isto tako sam vodič ne sme savladavati prepreke te prolaziti ispod ili preko njih.

    Staza je savladana i merenje vremena završeno kada pas savlada poslednju prepreku sa tačne strane. Tada vodič stavlja psu ogrlicu i povodnik te zajedno s njim napušta parkur.

    Vodič i pas su pod nadzorom sudije od momenta kada uđu u ring, do momenta kada ga napuste.

    PREPREKE

    Od Međunarodne kinološke federacije (FCI) priznate su sledeće prepreke:

    Preskočne prepreke:
    – visinska prepona
    – vijadukt ili zid
    – guma (sa mogućnošću odvajanja)
    – daljinska prepona

    Prepreke sa kontaktnim zonama:
    – most
    – A-prepreka
    – klackalica

    Druge prepreke:
    – meki tunel
    – tvrdi tunel
    – slalom

    Prepreke ne smeju predstavljati nikakvu opasnost za psa i moraju biti u skladu s priloženim nacrtima te odgovarati sledećim opisima i merama.
    Boje kontaktnih zona ne smeju biti bele, crne ili braon. Dozvoljeno je korišćenje elektronskih pokazatelja zona samo kao dodatna pomoć sudiji.

    Visinska prepona:

    a) Obična
    Visina: S: od 25 do 30 cm – M od 35 do 40 cm – L od 55 do 60 cm
    Širina (razmak između krila): najmanje 120 cm najviše 130 cm
    Visinske prepone moraju biti sa prečkom (drvo ili od bezbednih sintetičkih materijala – metalne nisu dozvoljene), Prečke moraju imati prečnik od 3 to 5 cm i moraju imati kontrastne boje u najmanje 3 segmenta.
    Unutrašnja ivica krila mora biti najmanje 1m visoka, a širina krila 40-60cm
    Krilo sa strane treba da je takvo da mu je unutrašnji deo visok min 100cm a spoljni 75cm. Krila prepone ne smeju biti ničim povezana i treba da je onemogućeno da pas prodje kroz bilo koji deo krila.
    Četvorougaona i trougaona krila nisu dozvoljena., kao ni potpuno ispunjena krila. Sve visinske prepone moraju da se odozgo završavaju prečkom koja može na dodir psa da padne.
    Nikakvi fiksni ili pomični elementi ne smeju da vire ispod ili iznad držača prečke. Na krilu može biti samo jedan držač prečke, koji se može premeštati na različite visine ovisno o kategoriji.
    b) Dvostruka
    Dve obične visinske prepone (samo one sa prečkom) mogu biti postavljene neposredno jedna iza druge i tako čine dvostruku preponu. Prečke su postavljene tako da je prva 15 do 25 cm niža od druge.
    Viša je prečka, koja bi morala biti 10 - 20 cm šira od prve, postavljena na visinu od:
    S od 25 do 30 cm – M od 35 do 40 cm – L od 55 do 60 cm
    Ukupan razmak između prepona ne sme prelaziti: S 30 cm – M 40 cm – L 50 cm
    Nikakvi fiksni ili pomični elementi ne smeju da vire ispod ili iznad držača prečke. Na krilu može biti samo jedan držač prečke, koji se može premeštati na različite visine ovisno o kategoriji.

    Zid i vijadukt:

    Visina: S od 25 do 30 cm – M od 35 do 40 cm – L od 55 do 60 cm
    Najmanja širina: 120 cm, maksimalno 130cm. Debljina zida: oko 20 cm na dnu i najmanje 10cm na vrhu.
    Zid može imati jedan do dva otvora u obliku tunela i mora da se sastoji od odvojenih elemenata - teleskopski zidovi nisu dozvoljeni. Mora da ima 3 do 5 odvojivih elemenata na vrhu. Dno ili strane ovih elemenata moraju biti zatvorene.
    Stubovi moraju biti visoki 100cm do 120cm i ne smeju biti povezani sa centralnom pločom: širina i dubina stuba min 20cm – max 40cm. Ukoliko su stubovi kružnog preseka onda je prečnik 30 do 40cm.

    Guma:

    Unutrašnji prečnik gume: od 45 do 60 cm
    Udaljenost središta gume od tla: S i M 55 cm – L 80 cm
    Unutrašnja strana gume u donjem delu mora biti ispunjena iz sigurnosnih razloga.
    Širina gume min 8cm – max 18cm
    Sama guma mora biti pričvršćena sistemom lanaca ili sajli, sa mogućnošću podešavanja visine. Kruti sistemi učvršćivanja nisu dozvoljeni. Prepreka mora biti tako građena da ni pod kakvim okolnostima ne može biti srušena prilikom skoka psa kroz gumu.
    Mora da postoji mogućnost da se guma rasklopi na 2 ili 4 dela kada je udarena silom jednakom onoj koja bi se desila ispuštanjem težine od 8kg na nju.
    Potporne noge moraju imati dužinu od 155 do 165 cm i ne smeju biti izrađene od laganog materijala.
    Širina rama ne bi trebalo da prelazi 1,5m. Rastojanje izmedju unutrašnjosti uspravno i spoljne ivice gume, mora biti min. 15cm.
    Gume sa ramom bi trebalo da postepeno izađu iz upotrebe u narednih 5 godina i budu zamenjene bezbednijim gumama bez rama.

    Guma bez rama:
    Guma mora da ima konstantan oblik i da bude napravljena od materijala koji absorbuje udarce. Guma je podešena na svoju poziciju (visinu) pomoću dve vertikale, po jedne sa obe strane gume. Konstrukcija mora da obezbedi dovoljnu stabilnost kako ne bi bilo moguće oboriti gumu previše lako. Vertikale ne smeju da štrče iznad gume. Ne sme da postoji šipka iznad gume. Dozvoljeno je korišćenje rasklopivih guma bez rama.

    Daljinska prepona:

    Sastoji se od 2 do 4 dela. Ukupna dužina je:
    L: 120 do 150 cm (4 dela)
    M: 70 do 90 cm (3 dela)
    S: 40 do 50 cm (2 dela)
    Širina prepreke: 120 cm na prednjem delu, do 150 cm na zadnjem delu.
    Delovi su postavljeni tako da im visina raste. Visina najniže jedinice je 15cm. Visina najviše jedinice je 28cm. Dubina svake od jednica je 15cm.
    Ugao pod kojim su jedinice nagnute mora biti takav da prednja ivica jedinice nije viša od zadnje ivice prethodne jedinice.
    Sve grede (ali ne obavezno i noge) moraju da budu od drveta ili bezbednog sintetičkog materijala (metal nije dozvoljen).

    Na sva 4 ćoška prepreke moraju biti postavljene ugaone šipke, visine 120-130cm, prečnika 3-5cm. Vrh ovih šipki treba da je zatvoren i bezbedan u slučaju udara vodiča ili psa. Ove šipke se ne smatraju delom prepreke i služe samo kao pomoć pri suđenju.

    Most:

    Visina: min 120 max 130 cm
    Dužina jednog elementa: od 360 do 380 cm
    Širina: 30 cm
    Površina prepreke ne sme biti klizava. Donji delovi obe bočne rampe u dužini od 90 cm mereno od donjeg kraja moraju biti različito obojeni (i sa strane takođe) te predstavljaju kontaktne zone. Mogu se koristiti elektronske kontaktne zone.
    Bočne rampe imaju poprečne letvice u pravilnim razmacima (svakih 25 cm) da bi psu olakšale kretanje po kosini i sprečile klizanje, ali ne smeju biti postavljene bliže od 10 cm od gornjeg ruba kontaktnih zona. Te poprečne letvice imaju visinu od 5 do 10 mm i širinu od 20 mm, a njihovi rubovi moraju biti izbrušeni, bez oštrih ivica i razmaka.
    Noge mosta ne smeju prelaziti visinu prepreke. Takodje ne smeju onemogucavati postavljanje tunela ispod mosta.

    A-prepreka:

    Sastoji se od dva elementa spojena tako da čine A oblik.
    Širina: najmanje 90 cm, a na donjem se delu može proširiti do 115 cm.
    Dužina svakog elementa je od 265 cm do 275 cm.
    L, S i M: Najviša tačka merena vertikalno od tla iznosi 170 cm, a ugao između bočnih stranica iznosi 101,5°.
    Donji delovi oba elementa (i sa strane) su u dužini od 106 cm obojeni različitom bojom od ostatka prepreke i predstavljaju kontaktne zone.
    Površina prepreke ne sme biti klizava.
    Na elementima su u pravilnim razmacima pričvršćene letvice (svakih 25 cm) koje olakšavaju penjanje i onemogućavaju klizanje, ali poprečne letvice ne smeju biti bliže od 10 cm od gornjeg ruba kontaktnih zona. Te poprečne letvice su visine 5 do 10 mm i širine 20 mm, a njihovi rubovi moraju biti izbrušeni.
    Donja ivica prepreke ne sme imati razmak do zemlje niti oštre ivice.
    Spoj dva elementa mora biti izveden tako da ne predstavlja nikakvu opasnost za psa. Po potrebi treba na spoj dodati gumenu zaštitu.
    Prateće strukture A-prepreke ne smeju onemogucavati postavljanje tunela ispod prepreke.

    Klackalica:

    Dužina: od 360 do 380 cm
    Širina: 30 cm
    Visina središnje ose (ose rotacije) mora biti 60cm mereno od tla do vrha, iznosi 1/6 dužine klackalice.
    Primer: dužina 360 cm = visina 60 cm, dužina 380 cm =visina 70 cm.
    Kontaktne zone su kao kod mosta u dužini od 90 cm različito obojene. Mogu se koristiti elektronske kontaktne zone.
    Ivice prepreke ne smeju predstavljati opasnost za vodiča ili psa. Kada je ivica na zemlji ne sme biti razmaka i ona ne sme biti oštra.
    Klackalica mora biti naročito stabilna i površina nikako klizava, ali ne sme da ima poprečne letvice. Klackalica mora biti izbalansirana, njeno klackanje ne sme biti ni prebrzo niti presporo, tako da malim psima omogućava lako spuštanje.
    Kontrola:
    Tacka vešanja klackalice ne bi trebala da bude više od 10cm od vrha daske.
    Ako se na centar silazne kontakt zone klackalice postavi teg od 1 kg, njeno spuštanje mora da traje između 2 i 3 sekunde. Ako to nije tako potrebno je podesiti težište klackalice.

    Meki tunel:

    Ulaz u meki tunel napravljen je od čvrstog ili polu-čvrstog materijala u obliku luka dužine 90 cm, visine 60 cm, a širine 60 do 65 cm. Dno je ravno.
    Izlaz je od mekanog materijala dužine 180 do 220 cm i prečnika 60 do 65 cm.
    Izlaz ne sme biti pričvršćen za tlo.
    Površina ulaska u tunel ne sme biti klizava ili abrazivna.
    Ulazak u tunel mora biti osiguran od pomeranja. Osnovna osa ulaza u tunel mora biti pokrivena zaštitnim materijalom .

    Tvrdi tunel:

    Unutrašnji prečnik: 60 cm
    Dužina: 300 do 600 cm
    Tvrdi tunel mora biti izrađen od savitljivog materijala da bi se mogao oblikovati u jedan ili više lukova. Preporučeno je da je ceo tunel od istog materijala svetle boje.
    Tunel mora uvek biti razvučen na svoju punu dužinu.
    Prilikom učvršćivanja tunela, držači moraju da prate konture tunela i ne smeju da izazivaju njegovu deformaciju ili da mu smanjuju obim.

    Slalom:

    Broj štapova 12
    Štapovi trebaju biti tvrdi i prečnika 3 do 5 cm.
    Visina štapova: 100 do 120 cm
    Razmak između štapova: 60 cm
    Štapovi ne smeju biti od metala (preporučuju se drvo ili siguran plastični materijali). Ram ne bi smeo da bude deblji od 8mm (ukupno - ram plus držači sa strane) i siri od 8cm. Držači šipki slaloma moraju da budu vezani krutom vezom za ram i ne smeju biti viši od 10cm. Oslonci šine ne smeju biti na putu kojim se kreće pas dok radi